Milan Minić

1889 - 1961

Milan S. Minić (Prijepolje, 1889. - Beograd, 1961.) srpski arhitekta i slikar, osnivač i predsednik ULUPUDS-a.

Biografija:  Detinjstvo i najranije školske dane proveo je u rodnom Prijepolju, ambijentu u kome su se prelamali uticaji različitih kultura. Bogato graditeljsko nasleđe srpske srednjovekovne države u Polimlju, živopisni objekti islamske kulture, stroge fasade profanih građevina austrougarskog perioda, podjednako su plenile pažlju budućeg neimara. Boravak u Pljevljima (niža gimnazija), naročito u Solunu, doprineće upotpuljavanju uvida Milana Minića u genezu balkanskog graditeljstva. Nakon završene gimnazije u Solunu, Minić odlazi u domovinu, u Beograd, u kulturni i administrativni centar Kraljevine Srbije. Odlučan da se posveti pozivu graditelja, upisao se na Arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta. U prve dve godine studija, Minić je pohađao predmete iz kurseva tehničnih nauka, dok je tri poslednje godine posvetio studijama na matičnom Arhitektonskom odseku. Još kao student, radio je u 1912. g. u projektantskom birou inž. Leona Talvija kao glavni, samostalni projektant za fasade, od kojih su značajne dve rezalizovane - na trospratnoj zgradi na uglu Ulice Zmaja od Noćaja i Knez Mihajlovog venca (srušena u Drugom svetskom ratu), i stambeno-poslovnoj zgradi modne krojačnice Berte Alkalaj i ulici kralja Petra 30 (između dva svetska rata fasadu preuredio F. Urban). Uporedo je učio i slikanje i vajanje.  Vojevao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac u Moravskoj diviziji, da bi 1916. godine, u grupi od 3.000 srpskih boraca, stigao na Korziku, u Ajačio.  Tamo upoznaje čuvenog francuskog akvarelistu Korbelinija, na čiji predlog odlazi u Pariz gde završava akademiju lepih umetnosti. Korbelini Minića upoznaje i sa slavnim Matisom. To, naravno, utiče na stvaralaštvo našeg umetnika, kome je 1917. godine u Ajačiju organizovana prva samostalna izložba dela.

Srpski nacionalni stil: Sarađivao je sa Talvijem u arhitektonskom oblikovanju kuće pukovnika Bojića, na Topčiderskom brdu. Učestvovao je u likovnom opremalju izložbenog paviljona Kraljvine Srbije u Rimu 1911. godine. Poznato je i to da je sarađivao sa profesorom predmeta "Srpsko-vizantijska kultura" Miloradom Ruvidićem na pojedinim projektima za crkve. Uspešna saradnja sa Ruvidićem sa kojim je obišao stare srpske spomenike, sačinio studije Manasije i Ravanice, doprinela je da Minić postane glavni pretedent za naslednika na tom predmetu.  Činjenica da ga je pri kraju studija angažovao i profesor Građevinskih konstrukcija, Andra Stevanović,  kao pomoćnika u razradi nacrta palate Srpske Kraljevske Akademije (1913-1914), dodatno govori o Minićevim sposobnostima u to vreme. Minićeva stručnost, upotpunjena slikarskim darom i suverenim poznavanjem likovnih tehnika, asistiranje Talviju, Rudiću, Stevanoviću i Đođeviću, bile su najbolje preporuke pri zapošljavanju u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevina Kraljevine Srbije u oktobru 1914. Po izbijanju rata Minić se dobrovoljno prijavio u vojnu službu.  Na Drinskom frontu bio je do oktobra 1915. godine. Potom je po naredbi Vrhovne komande i Ministarstva građevina premešten na dužnost u južnu Makedoniju, u tehnično odeljenje pri vojnoj stanici u Ohridu. Posle tog rata i povratka u Srbiju Milan Minić se više ističe kao arhitekta nego kao slikar. Značajna graditeljska dela ostvaruje u Beogradu, Šapcu, Loznici, a uoči Drugog svetskog rata u glavnom gradu podiže reprezentativni hotel „Mažestik“, po uzoru na francuske hotele.

Hotel „Mažestik“:  izgrađen 1937. godine, po projektu arhitekte Milana S. Minića, koji je bio ne samo projektant i izvođač radova, već i vlasnik objekta.  Prva zgrada hotela „Mažestik“ projektovana je kao reprezentativni hotel, ima podrum, prizemlje, galeriju i šest spratova.  Objekat je zidan u masivnom konstruktivnom sklopu, sa nosećim zidovima od pune opeke i armirano-betonskim, horizontalnim i vertikalnim serklažima. Krovna konstrukcija sale je armirano-betonska školjka sa kružnim prstenom koji prihvata obodna rebra.  Centralno formirana kružna površina zastakljena je staklenim prizmama preko kojih sala dobija i prirodno osvetljenje.  Krovnu konstrukciju sale nosi niz stubova kružnog preseka, koji su locirani uz masivni kružni zid. Hotel „Mažestik“ je najznačajnije ostvarenje arhitekte Milana Minića kojim se uklopio u savremene evropske tendencije. Objekat je sinteza arhitekture, likovne i primenjene umetnosti, što se ogleda i u oblikovanju fasada i obradi enterijera. Nova posleratna vlast konfiskovala je „Mažestik“ ostavivši Miniću samo deo prostora na poslednjem spratu gde je imao atelje, u kome su se potom okupljali poznati umetnici, među kojima i Milo Milunović.

Minić je osnivač i prvi predsednik ULUPUDS-a (1953-1963), član i potpredsednik Inžinjerske komore. 


DELO SA SVOJSTVIMA KULTURNOG DOBRA