Crtač i slikar Branislav Marković rođen je u Knjaževcu 1948. godine, a umro u Beogradu 2010. godine. Potiče iz kraja u kojem nema previše umetnika, ali ih nešto neodredivo čini posebnim. Tihi, smireni a ponositi, slikari i crtači kao Branislav Marković, Dragoslav Živković i Miroslav Bata Blagojević Cincar izrazili su duboku tajnu tog podneblja, drevnost praslovenskog sveta, začaranost Istočne Srbije između života i smrti, sna i realnosti. Marković je u svetu slikara bio među najpovučenijim, posvećen porodici i beskrajno odan umetnosti. Za njega je znao samo mali broj posvećenika, njegove izložbe su bile retke, najbolje radove nije prodavao i tek u poslednjih nekoliko godina šira javnost je saznala za njega. Drugačije nije ni moglo da bude jer je bio likovni aristokrata, otmen gospodin zatvoren u svet svoje umetnosti koja je iznenađivala i laike i stručnjake. Prezirao je medijsku halabuku i zahteve vremena, uvek okrenut večnom u umetnosti. Prijatelji su ga poznavali kao neku vrstu mudraca kada je umetnost u pitanju, umeo je o njoj satima da besedi, da je tumači, vrednuje i uzdiže, opijajući slušaoca toplinom i ljudskošću, duboko poštujući sagovornika.