Jedan od naših velikih slikara, priznati predstavnik neoklasicističke slikarske škole, rođeni Pančevac i srpski Mikelanđelo, ili sve to – uz dodatak: osporavani autor specifičnih fresaka u kapeli na pravoslavnom groblju u svom rodnom gradu. A njihova sudbina, misteriozna kao i njegova smrt, daje poseban pečat njegovom stvaralaštvu...
Freske, čija je interesantna istorija bila povod za priču o Butozanu, koju je „Politika” nedavno objavila, do danas su nekoliko puta ispitivane, otvoreno je nekoliko sondi i pojedini fragmenti sada se jasnije vide. Radovi na freskama u trenutku dok čitate ovaj tekst stoje. Verujemo da stručna javnost ipak neće zakazati, ako ni zbog čega drugog, onda zarad njihove umetničke vrednosti i sveobuhvatnog sagledavanja zaostavštine ovog velikog slikara međuratnog razdoblja.
Posle objavljivanja našeg teksta, javio nam se Stanislav Živkov, istoričar umetnosti i autor monografije o Butozanu „Traganja za slikom”, objavljene u elektronskom izdanju, koji nam je dao još neke, do sada ne mnogo poznate, podatke o Butozanu.
Milan Butozan, akademski slikar, vajar, grafičar, književnik, likovni kritičar i pedagog, rodio se u Pančevu 1905. godine, a umro u Zagrebu 1943. godine, pod još uvek zvanično nerazjašnjenim okolnostima, prilikom saslušanja u policiji. Ni dan danas se ne zna gde je sahranjen. Ozbiljno umetničko školovanje započinje na Kraljevskoj umetničkoj akademiji u Zagrebu, u klasi tada čuvenog profesora Joze Kljakovića, specijalizujući se za izradu fresaka a završava ga u Beogradu, na Umetničkoj školi, 1931. godine.
Umetnički opus Butozana obuhvata 2000 radova, brojne portrete, sedam ciklusa fresaka, oko 1000 grafika i najmanje 15 skulptura, izlaganih na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Pančevu, Beogradu, Zagrebu i inostranstvu. Njegova dela danas se nalaze u više muzejskih i privatnih zbirki na čitavom području bivše Jugoslavije, Švajcarske i Austrije dok se njegova lična zaostavština, dnevnik i dokumentacija na oko 6000 strana čuvaju u Arhivu za likovne umetnosti HAZU u Zagrebu. U međuvremenu, priređene su u Pančevu i njegove dve retrospektivne izložbe, 1959. i 2004. godine.