Zoran Marjanović (1948. Niš - 2003. Beograd), diplomirao je i magistrirao na Grafičkom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Bio je docent na Akademiji umetnosti u Prištini. Bavio se crtežom, grafikom i slikarstvom. Samostalno izlagao u Beogradu, Pančevu, Čačku, Zagrebu, Nišu, Varni, Sofiji, Zemunu, Novom Pazaru...Učestovao na više od 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada na bijenalnim izložbama u Zagrebu (1985), Varni (1991), Somboru, Užicu (1997); Zlatne igla ULUS-a, nagrade za grafiku na Oktobarskom salonu. Umetnička promocija ovog marljivog, ambicioznog i sistematičnog autora odvijala se postepeno - od periferije ka centru, od neupadljivog izlagača koji u isto vreme stvara, pohađa umetničku školu a (egzistencije radi), zaposlen je 80-ih godina u sasvim drugoj branši. Početkom 90-ih godina crtežima Prosti zbirovi predstavio se kao čovek reda koji sve podvrgava organizaciji po određenom sistemu. Potom je njegovo strpljivo multipliciranje i zgušnjavanje određenih sadržaja, kao rečnik jedne lične mitologije, transformisan u medij grafike. Na savremenoj likovnoj sceni Zoran Marjanović se, tokom dveipo decenije afirmisao, u prvom redu, kao grafičar snažnog gesta koji znalačkim korišćenjem suve igle potencira ekspresivnu moć medija. U grafikama koje su obeležile njegov rad u 90-im, dominirala je energična kompozicija dovedena do apstraktnog znaka. To je vreme pune stvaralačke zrelosti i profesionalnih priznanja. Nažalost, u njegovoj intenzivnoj životnoj praksi, prividna lakoća stvaranja i odricanja imala je svoju previsoku cenu.