Gabrijel Jurkić

1886 - 1974

Биографија

Рођен је 24. марта 1886. у Ливну. Био је потомак угледне ливанске породице која се доселила из хрватског приморја. Габријел се родио у породичној кући као четврто дете и старији брат близанац Мирка. Прву самосталну изложбу имао је у Сарајеву 1911. године. Изложба је касније пресељена у Загреб. Добио је рекордан број домаће ликовне критике. Преко 50 критика било је објављено у сарајевској и загребачкој штампи. Након пола века проведених у Сарајеву, врато се у Ливно. У Ливну је отворио скромни атеље фрањевачког манастира на Горици, где је живео са супругом Штефом.Умро је 25. маја 1974. и сахрањен је на Горичком гробљу.

 

Образовање

Основну школу завршио је у Ливну. Средњу техничку школу у Сарајеву уписао је 1902. године. Школу је брзо напустио како би се посветио сликању. Био је самоуки сликар који смишљао начин како доћи до стипендије. Приватну школу Чикоша и Црнчића похађао је 1906—1907. године где је учио сликарство. Две године учио је сликарство у вишој школи за уметнички обрт (1907-08) у Загребу, затим на Академији ликовних уметности у Бечу код Алоиса Делуге (1908-1909). Изучавао је сегмент „Студије уметности босанске историје“ од 1909-1911. код Казимира Поцварског (пољ. Kazimir Pochwalski).  Академију ликовних уметности завршио је у Сарајеву.

Фазе сликарства

Прву фазу сликарства означавао је период након завршене академије. Период је испуњен романтичарским расположењем и инспирисан пејзажима. У овом периоду насликао је низ одличних портрета. Желео је да сликањем портрета проникне у душе драгих и блиских људи и на тај начин им се приближи.

Друга фаза стварлаштва представљала је заокрет према имресионизму. Сликао је ефекте светла и беле боје и том техником отварао је широк спектар боја.

Трећа фаза карактеристична је по сликању босанских пејзажа. Њима је дочаравао лепоту свог родног завичаја. Успевао је да дочара атмосферу одређеног тренутка на безвременски начин. Религиозност је уместо молитвом остваривао кроз сликање природе.

 


DELO SA SVOJSTVIMA KULTURNOG DOBRA
DELO SA SVOJSTVIMA KULTURNOG DOBRA