Rođen je 1925. godine u selu Gornja Trnava kod Prokuplja. Slikarstvom se bavio od 1956. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Umro je 2011. godine u Beogradu.
Narodni običaji, slave, svetkovine, nepogode, nesreće, uopšte ljudsko trajanje u zemaljskom prostoru, u prepletima frizova ljudi izraženih gestova, metafora su kolektivnog duha, svakolike snage ljudskog mnoštva u dobru i u zlu. Konji: beli, žuti, crveni, propeti na nebu boje rubina, predstavljaju simbol snage života ili pak nemani kao simbol zla. Na njegovim slikama večiti su kontrapunkti: borba ljudskog i nadljudskog, dobra i zla. Na desetine portreta ljudskih grupacija povezano je najraznovrsnijim događajima. Osećaj za pokret i raspored masa ukazuju na urođeni smisao za kompoziciju. Njihovi gestovi, odeća i običaji otkrivaju specifičnost kraja, ljudi u ekstatičnom raspoloženju.
U proteklih 60-tak godina stvorio je obimno slikarsko delo i svrstao se u najznačajnije naivne umetnike sveta. Izlagao je na reprezentativnim jugoslovenskim izložbama u zemlji i inostranstvu: Saloni i Bijenala naivne umetnosti u Jagodini, Minhen (1968), Rim i Tokio (1971), Pariz (1973, 1988, 2007), London (1973), Beč (1985), Galerija SANU, Beograd (2003), Sofija (2007), Budimpešta (2008), kao i na značajnim međunarodnim izložbama - Lugano (1969), Naivi (1970, 1973, 1977...). Dobitnik je niza priznanja za svoj rad od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad (1987); Velika nagrada 9. i 12. Bijenala (1999, 2005)